Gljive su bile poznate od davnina kao posebna hrana i poslastica. Poznavali su ih Egipcani stari Grci i Rimljani. Ali su ih u srednjem veku smatrali za nesto tajanstveno(smatrali su da poticu od vestica zbog njihove iznenadne pojave) pa su ih izbegavali. Tek u 19 veku pocinju da se proucavaju cime se postavlja temelje mikologije. Pravi razvoj mikologije i gljivarstva postignut je tek u 20 veku, tako da danas postoje bezbroj knjiga i publikacija iz ove oblasti. Ljudi bi trebali da posvete vise interesovanja upoznavanju gljiva, jer se radi o hrani izuzetne bioloske vrednosti (zbog malo kalorija i sadrzaja raznih minerala koji su za covekovo zdravlje od izuzetne vrednosti. Pogotovo oni koji se dosta nalaze u prirodi trebali bi da bolje upoznaju gljive i time upotpune svoj jelovnik. Pogresno je misliti da su sve pecurke otrovne kako tvrde mnogi koji ih ne poznaju, naprotiv veliki broj je jestiv ili nejestiv, dok sasvim mali broj cine one koje su otrovne sto ni u kom slucaju nebi trebalo da vas navede na ideju da mozete gljive brati bez poznavanja i da pritom necete naleteti na neku otrovnu. Najsigurnija metoda spasiti se od trovanja je da upoznate kako jestive tako i otrovne. Samo tako cete biti sigurni. Pogotovo bih pocetnicima preporucio da pocnu sa proucavanjem manje opasnih rodova kao sto su(fam.Boletus i fam.Russula). A da izbegavaju gljive iz fam.Amanita. u kojo ujedno ima i najtezih otrovnica jedna medju njima je i Zelena pupavka (Amanita Phalloides) kod koje se trovanja najcesce zavrsavaju smrcu jer je i jedan jedini primerak ove gljive dovoljan za ovako nesto. Pogotovu bih savetovao svima onima koji se bave sakupljanjem gljiva da ne slusaju (stare babske price) po kojima ako se gljive prze sa lukom ili srebrenom kasikom i pritom ne pocrne da su jestive. Isto tako gljive upadljivih boja (zuta, narandzasta,crvena) da su nejestive, ili da one gljive koje je koristila neka domaca zivotinja covek moze da koristi za ishranu. Takve i mnoge druge zablude mnogi su platili glavom. Isto bih tako savetovao svima da ne uce gljive samo na osnovu fotografije vec da detaljno prouce opis gljive kao i mesto i vreme javljanja. Ali da bih ohrabrio one koji bi mozda zeleli da se bave sakuplanjem gljiva ali se plase trovanja iznosim vam sledecu cinjenicu. Ja nisam mikolog niti sam sam zavrsio neku od slicnih skola, ali za devet godina koliko se bavim sakuplanjem i proucavanjem gljiva pronasao sam preko 300 gljiva (146 sam koistio za ishranu) Isto tako postoji jedan mali deo gljiva koji bi mogao da sa sigurnoscu prepoznam a koje nisam imao prilike da pronadjem. U svakom slucaju bavljenje sakupljanjem gljiva je jedan od izuzetno interesantnih hobija. Ja licno ne sakupljam gljive zbog prodaje ili samo zbog ishrane jer vise od polovine svojih skupljenih gljiva razdelim komsijama i rodjacima. Gljive su jedan lep dar prirode koji trebamo iskoristiti. Zarko Jorgovanovic.

Gde i kada traziti

Prolecne gljive

Letnje gljive

Jesenje gljive

Zimske gljive

Otrovne gljive