Svi oni koji se bave sakupljanjem gljiva ili imaju nameru da se time bave pored toga sto moraju da poznaju jestive vrste duzni su da poznaju i otrovne vrste. Pogotovo ako se zna da broj otrovnica nije toliko veliki i da najcesce otrovnice poticu iz jedne familije (Amanita). Svi oni koji sakupljaju gljive moraju takodje biti svesni da trovanje nastupiti ne samo pri branju otrovnjaca vec i zbog nepravilnog transportovanja (kao na primer u plasticnim kesama gljive na taj nacin cuvane posle nekoliko sati su vec pokvarene) najbolje sredstvo za cuvanje je resetkasta korpa ili gajba. Svaki sakuplac morao bi da pazi na gljive koje bere jer one gljive koje ne poznaje nema sta da traze u nasoj korpi. Sto znaci treba brati samo one gljive koje 100% posto poznajemo, u slucaju da nismo sigurni trebali bi da konsultujemo neko strucno lice ili takvu gljivu jednostavno da preskocimo. Pogresno je otrovne gljive sutirati ili unistavati jer one i ako su otrovne igraju izuzetnu ulogu u lancu prirode.