Covek je oduvek tezio da sto bole upozna prirodu i mogucnosti koja mu ona pruza.Jedan od razloga je i taj sto iz prirode dobija hranu bez koje ne moze da opstane.A priroda je jedan ogronam izvor hrane ,skoro nepresusan ali na zalost slabo iskoriscen. Od oko 350000 biljnih vrsta koje raste na zemaljskoj kugli priblizno jedna trecina moze da se jede, a covek stvarno koristi za jelo jedva oko 600 vrsta. Od oko 2 miliona zivotinjskih vrsta jede se oko 50 . To znaci da ogromno bogatstvo koja nam priroda pruza ostaje neiskorisceno. Glavni razlozi za ovo su neznanje , ukorenjene navike u ishrani, predrasude, strah od trovanja i gadljivost. Cinjenica je da divlje biljke i zivotinje poseduju daleko vece bioloske i hranjive vrednosti od kultivisanih, a da uprkos tome se skoro uopste ne koriste. Paradoksalna je i cinjenica da stanovnistvo sa sela kojima je ta hrana dostupnija , manje su zainteresovani za takvu hranu od stanovnistva iz gradskih sredina.Da bi smo pronasli takvu hranu ne trebamo dugo da trazimo dovoljno je da pogledamo oko sebe u svom vrtu i videcemo da mnoge biljke koje mi nazivamo korovom u stvari su jestive biljke sa puno hranljivih materija i vitamina. Ukoliko bi malo bolje upoznali biljke koje beremo straha od trovanja nebi trbalo biti. U svakom slucaju prema prirodi bi smo trebali da se i prirodno ponasamo to just da ne lomimo, krsimo ubijamo i unistavamo sve sto nam se nadje na putu, tako da posle nas izgleda kao da je prosla kaznena ekspedicija. Pogotovu prilikom sabiranja gljiva sam primetio prilicno veliki broj issutiranih gljiva a koje su bile jestive cak i da su gljive otrovne, ukoliko ih ne poznajemo trebamo ih ostaviti na mestu jer mozda ce ih neko drugi ubrati ko ih poznaje, isto tako i one gljive koje su otrovne i za nas neinteresante u lancu prirode igraju ite kako vaznu ulogu....